Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva, prepoznajući ih kao „strane“. One mogu zahvatiti gotovo svaki organ ili sistem, a u poslednjim decenijama beleži se značajan porast obolelih širom sveta.
Zašto su u porastu?
Tačan razlog još nije potpuno razjašnjen, ali se veruje da ulogu imaju:
• Genetska predispozicija
• Promene u ishrani i načinu života
• Hronični stres
• Izloženost zagađivačima i toksinima
• Infekcije koje pokreću autoimuni odgovor
Najčešće autoimune bolesti
• Hashimoto tireoiditis i Gravesova bolest (štitna žlezda)
• Reumatoidni artritis
• Lupus (SLE)
• Multipla skleroza
• Celijakija
• Psorijaza
Uloga laboratorijske dijagnostike
Laboratorijski testovi pomažu u ranoj detekciji, praćenju bolesti i efektivnosti terapije.
Najvažniji imunološki testovi:
• ANA (antinuklearna antitela) – osnovni skrining za autoimune bolesti vezivnog tkiva.
• ENA panel – detaljnije određivanje specifičnih autoantitela (npr. anti-SSA, anti-SSB, anti-Smith).
• dsDNA antitela – specifična za lupus.
• RF (reumatoidni faktor) i anti-CCP – za reumatoidni artritis.
• Imunološki paneli – mogu obuhvatiti više autoantitela u jednoj analizi.
U Humalab laboratoriji u Subotici dostupni su i pojedinačni testovi i kompletni paneli, što omogućava preciznu i brzu dijagnostiku.
Zašto je rana dijagnostika važna?
Što se autoimuna bolest otkrije ranije, to je veća šansa da se terapijom uspori njeno napredovanje i očuva kvalitet života pacijenta.
Zaključak:
Autoimune bolesti su u porastu, ali zahvaljujući savremenoj laboratorijskoj dijagnostici moguće ih je prepoznati na vreme i bolje kontrolisati.